Iz novine ,,DOMAĆA APOTEKA" br. 31

Principi pravilnog izbora simptomatske terapije kod prehlade


Prehlada je najčešća virusna infekcija gornjih respiratornih puteva, a sezonski porast obolevanja se naročito primećuje tokom zimskih meseci. Iako se radi o relativno benignoj bolesti, simptomi poput kašlja, zapušenog nosa, bola u grlu i povišene temperature često zahtevaju primenu simptomatskih preparata. Pravilno odabran i racionalno primenjen simptomatski lek može značajno olakšati tegobe i skratiti subjektivni osećaj bolesti.
Prvi korak u izboru terapije jeste precizna procena dominantnih simptoma i zdravstvenog stanja pacijenta. Važno je razlikovati:
• Glavni simptom: kašalj, zapušen nos, bol u grlu, povišena temperatura.
• Faktore rizika: hronične bolesti (srčane, respiratorne, bubrežne), starost, trudnoća.
• Aktuelnu terapiju: proveriti moguće interakcije sa lekovima koje pacijent već koristi.
Farmaceut ima ključnu ulogu u ovoj proceni i u davanju preporuka za individualizovanu simptomatsku terapiju. Ovaj pristup smanjuje rizik od neželjenih efekata i osigurava da preparat zaista odgovara simptomima koje pacijent ima.
Jedan od najčešćih problema u samolečenju je istovremeno uzimanje više preparata koji sadrže istu aktivnu supstancu. Najčešće se radi o:
• Paracetamolu prisutnom u analgeticima i kombinovanim lekovima za prehladu.
• Ibuprofenu i drugim Nesteroidnim antiinflamatornim lekovima kod bolova i temperature.
• Dekongestivima oralnim i lokalnim sprejevima za nos.
Dupliranje povećava rizik od neželjenih efekata, a u slučaju paracetamola i hepatotoksičnosti. Zato je važno da pacijent proveri deklaraciju lekova i bira preparate koji ciljaju različite simptome bez preklapanja aktivnih supstanci. Farmaceut može pomoći u proveri deklaracija i kombinacija, posebno kod pacijenata koji koriste više OTC preparata odjednom.
 
Simptomatski preparati treba da se biraju prema konkretnim tegobama:
• Kašlj: suvi kašlj zahteva antitusike, dok produktivni kašlj bolje reaguje na ekseptoranse.
• Zapušen nos: lokalni ili oralni dekongestivi, uz pažljivo poštovanje maksimalnog perioda upotrebe.
• Bol i temperatura: analgetici/antipiretici, uz poštovanje doze i intervala.
• Grlobolja: lokalni antiseptici ili analgetički sprejevi.
• Simptomi kombinovani sa alergijskim reakcijama: antihistaminici mogu ublažiti nosnu sekreciju i kijavicu.
Pri izboru preparata važno je voditi računa o:
• Hroničnim bolestima: npr. hipertenzija i dekongestivi, bubrežne bolesti i nesteroidnim antiinflamatorni lekovi.
• Trudnoći i dojenju: neki analgetici i dekongestivi su kontraindikovani.
• Interakcijama sa lekovima na recept: npr. antikoagulansi i nesteroidnim antiinflamatorni lekovi.
Farmaceut savetuje pacijenta kako da bezbedno kombinuje preparate, u kojim intervalima i koliko dugo je preporučeno uzimati lekove. Takođe, edukuje o simptomima koji zahtevaju lekarski pregled, čime se smanjuje rizik od komplikacija.
Farmaceut je centralna figura u prevenciji neželjenih efekata i prekomerne primene lekova. Savetovanje uključuje:
• Proveru prethodne terapije pacijenta.
• Preporuku najprikladnijeg preparata za dominantan simptom.
• Objašnjenje pravilnog doziranja i trajanja terapije.
• Edukaciju o simptomima koji zahtevaju lekarski pregled (visoka temperatura >3 dana, otežano disanje, bol u grudima).
Racionalan i individualizovan izbor simptomatske terapije kod prehlade značajno poboljšava kvalitet života pacijenta i smanjuje rizik od neželjenih efekata. Farmaceut ima ključnu ulogu u savetu i edukaciji, što doprinosi sigurnom i efikasnom samolečenju u zimskim mesecima. Pravilno vođena simptomatska terapija ne samo da ublažava tegobe, već i pomaže pacijentu da brzo i bezbedno prebrodi sezonu prehlada i gripa.

Autor: Mladen Salom
Apoteka SanaPharm Plus
Njegoševa 76, Beograd
011/3441309